Estradni blog

Ulogama u ostvarenjima Metla bez drške, Policajac s Petlovog brda, Porodično blago i Užička republika zasenili su mnogo iskusnije glumce, a onda su odlučili da se povuku u glumačku ilegale

Umesto da se igraju u pesku ili šutiraju loptu poput njihovih vršnjaka, najviše su se zabavljali snimajući serije i filmove. Zavoleli su glumu i bili posuti zvezdanom prašinom, a onda su odlučili da skrenu s glumačke staze i bave se veterinom, muzikom, politikom...

Zablistali su u filmovima poput Užičke republike (Dečak sa hlebom – Žarko Jokanović), Tito i ja (Zoran – Dimitrije Vojnov), u serijama Metla bez drške (Zlatko – Vladimir Marković i Duško – Marko Panić), Policajac s Petlovog brda (Tanja – Tijana Vukotić, David - Marko Stojiljković), Srećni ljudi (Neca – Janko Milivojević, koji danas ne želi da govori o toj ulozi), Porodično blago (Beban – Vukašin Marković), Otvorena vrata (Milica – Sofija Jović), Žikina dinastija (Marija – Rialda Kadrić, Boba – Vladimir Petrović) – i obeležili srpsku kinematografiju, bez obzira na to što su godinama u glumačkoj ilegali.

DEČAK S HLEBOM Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj? – izgovorio je šestogodišnji Žarko Jokanović u Užičkoj republici, u kojoj je započeo, ali i završio filmsku karijeru.

Pre 33 godine oduševio je režisera Živorada – Žiku Mitrovića i scenaristu Anu Mariju Car, te su napisali posebnu scenu samo za njega. To je bila, kako Jokanović voli da istakne, ljubav na prvi pogled. Ostali su veliki prijatelji s dečakom, koji je kasnije ljubav prema glumi ostvario oženivši se glumicom Milicom Milšom. Danas je političar, dramski pisac i scenarista.

– To što se i posle 30 godina prepričavaju scene iz Užičke republike dokazuje da je film pun pogodak. Cela ekipa me je držala kao malo vode na dlanu, bio sam im omiljen. Uvek u šali kažem da sam jedini političar koji nije aplaudirao Titu, već on meni. Iako sam imao samo šest godina, već tad sam stekao prijatelje za ceo život – Anu Mariju Car, Žiku Mitrovića, moju fenomenalnu Ružicu Sokić, pokojnog Petra Prličkog – kaže Jokanović.

Za ulogu u filmu i za kasnija prikazivanja istog kao televizijske serije priznaje da je dobio veliki honorar. Bio je to jedan od najgledanijih filmova u Kini, čak su napravili i strip po njemu. Posle filma, igrao je u mnogim predstava u Užičkom pozorištu.

Do kraja srednje škole zadovoljio je ambiciju za glumom, te je u politici našao novi izazov.

– Glumi se uvek rado vraćam – oženio sam se glumicom, ali me mnogo više interesuje pisanje scenarija i produkcija. Voleo bih da ponovo snimim nešto što će se s istom žestinom prepričavati naredne 33 godine – poručuje Jokanović.

TANJA Tijana Vukotić, iako ovenčana pohvalama za ulogu Tanje u hit-seriji i filmu Policajac s Petlovog brda, odlučila je da joj gluma ostane samo dečja igra. U petom razredu osnovne škole krenula je na glumačku sekciju kod Mike Aleksića, koja je oduvek bila primamljiva režiserima u potrazi za mladim talentima.

Mihailo Vukobratović je tada odlučio da Tijana zablista kao ćerka Ljubiše Samardžića u Policajcu, pored Katarine Radivojević i Branke Katić, koje su i danas u vrhu popularnosti. – Katarina i ja smo stalno bile zajedno, ali smo kasnije izgubile kontakt.

Povremeno se vidimo i uvek se ispričamo – kaže Tijana i dodaje: – Posle serije živela sam u Moskvi dve godine, pa nisam dobijala nove filmske ponude. Dok gledam reprize Policajca, shvatam da je to bio divan period u mom životu. Sada bih možda prihvatila neku ulogu, ali sve zavisi od toga kakvi bi bili glumačka ekipa i režiser.

BEBAN Vukašin Marković će ostati upamćen kao Beban iz serije Porodično blago, ali i po tome što je kasnije redom odbijao sve ponude za nove uloge, osim u seriji Jelena. Režiser Mihailo Vukobratović ga je pozvao na kasting za ulogu u Porodičnom blagu i u konkurenciji brojnih kandidata – on im se najviše dopao.

– Najzanimljiviji mi je bio Bata Živojinović. U seriji sam bio isto što i u privatnom životu – klinac. Nisam se mnogo promenio od tada, pa me ljudi i danas prepoznaju na ulici, čak i kad sam imao bradu – ističe 21-godišnji Marković i priznaje da danas priželjkuje još jednu ulogu po kojoj će ostati zapažen.

 ZLATKO Vladimir Marković Luni, poznatiji kao Zlatko iz Metle bez drške, otkriva da je ulogu u seriji dobio tako što je prekršio pravila hora Kolibri, čiji je bio član. Bez znanja dirigenta Milice Manojlović učestvovao je u jednoj emisiji u kojoj je otpevao pesmu.

– Reditelj te emisije mi je kasnije prišao i rekao da bih bio dobar za ulogu Zlatka u Metli bez drške. Zlatko je bio lik koji je zamišljen kao debeljuca koji nosi naočare, te sam bez audicije primljen na snimanje, ali su me iz hora ipak izbacili, i to na finjaka, te nisam imao priređenu ceremoniju kad Kolibri odrastu i ispraćaju člana. To je bilo zabranjeno, jer je pravilo da se nijedno dete ne ističe samostalno – iskren je Marković.

Snimanja epizoda trajala su i po 12 sati dnevno, ali se ekipa trudila da to olakša najmlađim glumcima. Otkriva da je Milan Gutović uvek bio sklon improvizacijama.

– Neko bi možda rekao da nije mogao da zapamti tekst, ali ne bih se složio s tim. Uvek prepričavam scenu u kojoj sedimo za stolom i jedemo, a pošto se on zaneo i nije izgovorio svoj tekst, morali smo da ga gazimo ispod stola da bismo ga podsetili. To se nije primetilo u seriji. Kad mi je pokazivao kako se otvara i zatvara kišobran, rediteljima je to bilo zanimljivo, pa su odlučili da to uvrste u epizodu – seća se Marković.

Prva tri serijala su mu ostala u lepom sećanju, a kasnije je, kako kaže, usledila kriza u zemlji devedesetih godina, pa ljudi više nisu imali dovoljno strpljenja i ljubaznosti.

– Kapiram da u to vreme nisam dobio malu svotu novca za tu ulogu, pogotovo kad su snimani prvi i drugi serijal, jer su to bile osamdesete. Čini mi se da sam kupio BMX i komodor 64, a onda su naišle devedesete i inflacija. Za ceo honorar od snimanja trećeg i četvrtog serijala Metle bez drške mogao sam da kupim samo smoki – kaže Vladimir.

Metla bez drške je trebalo da traje mnogo duže – u planu je bio i dugometražni film i strip s likovima glavnih junaka. Godinu dana od završetka serijala, kada je planiran nastavak snimanja, otkriva da su mu rekli: „Pa ti si već veliki, ne možeš više da glumiš Zlatka“.

Zato je peti serijal snimljen s potpuno novima likovima. – Tada sam se najstrašnije izdeprimirao – iskren je. Kasnije je igrao u dve epizode serije Mile protiv tranzicije i snimio reklamu za jednu banku, ali ne bi voleo da mu gluma bude primarno zanimanje.

Generacije koje su odrastale uz Metlu bez drške pamte i Zlatkovog najboljeg druga Duška, u izvedbi Marka Panića, koji je trenutno na studijama u Londonu.

Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj?

– Bio sam dosta otresit, pa kada su zbog potreba snimanja hteli da mi zaviju glavu, nisam to dozvolio jer me niko ne bi prepoznao, te su mi zavili samo nogu. Nisam smeo da se pomeram s tim zavojem da ga ne bih uprljao, jer je svuda oko mene bilo blato.

Čekali smo Ružicu Sokić, koja je kasnila zbog lošeg vremena. Kad sam pitao ko je tu glavni, pokazali su mi na Žiku Mitrovića. Na jednoj nozi sam odskakutao do njega, povukao ga za rukav i pitao ga: „Na šta to liči? Je l’ sam ja došao da čekam ovde neku glumicu koja kasni iz Beograda ili da snimam i zaradim pare za svoj rad?“ To mu je bilo simpatično.

Tu je bio neki vojnik koji mi je rekao da svakog časa treba da mu jave da mu se žena porodila i da bi voleo da dobije sina kao što sam ja. Odgovorio sam mu: „Šta, ti bi da se ženiš pre vojske?“

Dopala im se moja otvorenost i sklonost ka zezanju. Nije bitno koliko uloga neko ima, ali ako odigra jednu ulogu o kojoj se priča 33 godine – to je prava stvar. I danas me klinci zaustavljaju na ulici i pitaju me Čiko, je l’ sav ovaj lebac tvoj?, iako nisu bili ni rođeni kad je sniman film – otkriva Žarko Jokanović (Dečak s hlebom, Užička republika).

Beban svira u tri benda

– Porodično blago je moj prvi i poslednji ozbiljan projekat, i nakon toga sam shvatio da gluma nije poziv na koji bih želeo da se odazovem. Bilo je nekoliko ponuda nakon serije, ali ih ipak nisam prihvatio. Ta uloga je bila lajt varijanta.

Nisam imao mnogo obaveza, iako je za glumu potrebno mnogo truda. Počeo sam dosta rano da zarađujem; za ulogu Bebana sam solidno zaradio, srazmerno svom uzrastu. Od tog novca sam mogao da podmirim sve potrebe i da matorcima ostavim nešto. Kada bih rekao da ne priželjkujem još jednu takvu ulogu, lagao bih, ali ne bih želeo da se time bavim celog života.

Trenutno se bavim muzikom i radim kao art direktor. Studiram Akademiju primenjenih umetnosti; trebalo bi da završim prvu godinu. Sviram u tri benda – kaže Vukašin Marković (Beban, Porodično blago).

Veterina ispred glume

– Popularnost mi tada i nije mnogo prijala jer sam bila veoma mlada. Bilo bi mi neprijatno kad bi me prepoznali u autobusu ili na ulici. To je bila jedina negativna strana tog glumačkog iskustva. Branka Katić mi je bila najfascinantnija. Ona i Raša Antić su divne osobe.

Glumačka ekipa naših mama me je oduševljavala. Ljubiša Samardžić je prema svoj svojoj deci iz serije bio super, ali je s Markom Stojiljkovićem, koji je tumačio ulogu Davida, bio najbliži. Bio mu je ljubimac, pa mu je posvećivao najviše vremena. Iako sam iz filmske porodice, Slobodan Šijan mi je teča, od malena sam znala da ću upisati Veterinarski fakultet – ističe Tijana Vukotić (Tanja, Policajac s Petlovog brda) i dodaje da će tu ulogu večito pamtiti jer je zbog snimanja često izostajala iz škole.

Debeljucu Zlatka niko nije tukao

– Dok sam snimao seriju, drugovi u školi su me ili voleli ili mrzeli. Bilo je onih koji su uvek voleli da tuku debelu decu, ali mene nisu hteli da diraju, jer sam ja bio Zlatko. Mogu da kažem da sam za jednog debeljucu imao sreće s devojkama.

Ne sećam se da sam dao mnogo intervjua u to vreme, ali bilo mi je fascinantno kad me je intervjuisao Žarko Korać koji je u to vreme vodio emisiju.

Sećam se da mi je, pokušavajući da ga očisti, polomio sat sa znakom Betmena – to mu nikad neću zaboraviti. Posle Metle nisam dobijao glumačke ponude, ali razumem te ljude koji nisu hteli da me zovu jer sam dobio tinejdžerske brčiće i ličio sam na poludete – polučoveka. Nekoliko godina nakon te uloge počeo sam da crtam stripove.

S prijateljima sam 2001. godine napravio radionicu Šlic u SKC-u, kao i časopis Šlic. Apsolvent sam montaže na FDU. Pored stripa, bavim se i pevanjem. Jedini sam srpski r’n’b pevač. Pevao sam refrene mnogim poznatim reperima, a do kraja godine trebalo bi da objavim novi soul