Poslednji dani frontmena grupe ,,Poslednja igra leptira,, Nenada Radulovića-Neše Leptira

Published on 04/17,2008

Pre nekoliko meseci prošlo je tačno 18. godina otkako je preminuo Neša Leptir, uz pomoć njegove majke i brata osvežavam sećanje na legendu koja još uvek traje! Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta... Zanavek je ostalo zapisano na poleđini lekarskog recepta, samo dan pre nego je 12. februara 1990, u 31. godini života, preminuo Nenad Radulović... Neša Leptir. Neprikosnoveni kralj humora i scenskog nastupa u amanet nam je ostavio antologijske stihove poput "Nataše", "Umiru jeleni", "Vrati se", "Grudi balkanske", uz koje se i danas rađaju prve ljubavi i pusti poneka suza... U nedelju, u 12 časova, na Bežanijskom groblju biće održan pomen na čoveka koji je upravo životom leptira zamahnuo krilima i vinuo se u legendu. A, u porodičnom stanu fotografije, Nešine gitare i pregršt sećanja... - Veoma mi je smetalo što se svašta pričalo, da je umro od droge, da je pio... A on je tek u 27. godini popio prvu čašicu... Imao je karcinom na levom testisu, koji je kasnije metastazirao i na mozak... - s tugom započinje razgovor majka Bosiljka, a brat Željko otkriva kakav je Neša zaista bio: - Krasila ga je neiscrpna energija, radost, igra, a život mu je bio baš onakav kao što je i govorio: "Savršeno organizovani haos!" Bio je veoma emotivna osoba i sve što je pisao zapravo su balade. Tek kasnije je pojedinim pesmama dodavao brže ritmove. Obožavao je da se druži, masovno su se okupljali na keju, živeli su uz gitare i vino. Prvo čega su se dohvatili kao grupa je, zapravo, kantri muzika, nosili su one karirane košulje, a preko nje je oblačio štrikane džempere iz sela Zabojnice kraj Kragujevca, odakle mu je otac. Ponosio se svojim poreklom. I nikada nije pravio koncerte, nego žurke, kako je voleo da ih zove, silazio je među publiku... Sve se spontano dešavalo, potekli su bukvalno iz naroda, nije ih projektovao neki menadžer, svirali su na ulici, voleli su da prave performanse na otvorenom, noću, ispred FDU... Uporedo s razvojem grupe, originalnim humorom dao je pečat i "Indeksovom radio-pozorištu", u kojem je bio od osnivanja. LEPTIR U GITARI Svoje nastupe voleo je da započne stihovima: "U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i meni i njemu krila se stežu", a ljudi vele da si mogao biti i na pet koncerata zaredom, a da ti se čini da si zapravo prvi put. Baš kao što se desilo i s prvom zvaničnom svirkom u Domu sindikata, kad su se danima na blagajni nizale nalepnice - RASPRODATO, dok su ih tapkaroši ljubili i na rukama nosili... Improvizovao je, glumio na sceni i nikada čak ni on sam nije znao kako će sve to da izgleda. Suze sa zvezda Kao poslednji poziv za san kao nebo kad izgubi dugu u mojoj glavi fališ ti, sve jače Zvezde kažu da stvarno je kraj i da neću te videti više u to nisam baš siguran jer samo se reka ne vraća Ja tako jako hoću da zazvoni ja tako jako hoću da si tu noćas u glavi nije kako treba suze sa zvezda padaju Život donosi suze i smeh vreme odnosi najbolje dane a najbolji su nestali sa tobom. Poslednja pesma, napisana desetak dana pred smrt i nikada neobjavljena - Često je umeo da zaboravi gde je ostavio ključeve od stana, pa je tako jednom u Domu sindikata, pevajući "Natašu", na stihu "ostao je ključ od stana" uzviknuo: "Ej, mama, ključ je kod komšinice!". Svi su počeli da se smeju, misleći da se radi o šaljivoj upadici, a ja pokrila rukama lice... Džep mu je uvek bio prazan, govorio je: "Ma, biće para...", a onda dolazio kod mene da mu dam dve "crvene". - Sve je delio s grupom na ravne časti... Upisao je prava, dao nekoliko ispita, a kad je stigao do rimskog prava - padne. Kobajagi sedne da uči, pa opet na ispit... Profesor mu kaže: "Kolega, nije dovoljno....", a on će mu na to: "Hoćete li, molim vas, da zadržite moj indeks, a ova sličica će vam možda nekada značiti". - I, napusti fakultet. Ali je dao obećanje da će se jednom vratiti... Kad je posle nekog vremena svirao upravo na Pravnom, ponosno je istakao: "Eto, obećao sam profesoru rimskog prava da ću se vratiti!" TRAGIČNA SIMBOLIKA IMENA Bio je sportista, imao crni pojas u karateu, a dok su njegovi drugovi iz Devete gimnazije igrali basket, glumio je njihovog trenera, ali baš ono po američki, sa sve kariranim sakoom... Prvi se osmelio da imitira Miloševića, i to 13. maja, na Dan milicije, a kad je neki od komandira revoltirano negodovao iz publike, na opšte oduševljene ostalih, izgovorio je: "Niko ne sme da vas bije..." U svemu što je radio krila se određena simbolika, a najveća, zasigurno, u samom nazivu grupe - POSLEDNJA IGRA LEPTIRA... - Dao je taj naziv i nikada nikome nije otkrio zašto. Verujem da je potpuno podsvesno nastalo nešto što se kasnije i desilo... Njegov život je zaista bio poslednja igra leptira, razdragana, vesela... Vinuo se brzo, živeo isto tako, i sagoreo... Do kraja je uvek davao sebe... I potrošio se. Nije umeo nikome da se odupre, skloni u stranu, svima se davao. Bio je zanesenjak, totalno neiskvaren. Ali, u celoj priči, jedan detalj možda objašnjava ponajviše... - Veoma se plašio leptira! Molila sam ga, kumila, kupovala mu poklone, ali nikada nije smeo da mu priđe... Čuvam njegove crtice koje je zapisivao u vidu dnevnika i u njima se vide dve sasvim različite ličnosti... Na sceni je bio veseljak, a u životu izuzetno setan. Jednu celu stranu posvetio je Romima... - Brinuo je o svemu, imao je mnogo ljubavi prema običnom malom čoveku. Sećam se, bio je u trećem razredu osnovne škole, 8. mart, zima, i prvi put je sam seo na autobus, odvezao se do Zelenog venca da mi kupi cveće. Doneo je tri kitice smežuranih, promrzlih ljubičica, kojima sam se, naravno, obradovala, ali sam ga pitala da li je bilo svežijih. - On mi odgovori: "Kad sam izašao iz autobusa, video sam jednu baku kako sedi na betonu, bilo mi je žao i nisam hteo da idem dalje. Kupio sam cveće od nje i dao joj sve pare što sam imao, samo da ustane i ne sedi više na hladnoći..." Eto, takav je bio.... Ni opaka bolest nije uspela da uništi vedrinu duha. Pred samu operaciju tumora na mozgu izveo je performans na VMA, pričao, pevao, imitirao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju: "A sad, svi na svoje radne zadatke!" I legao. Neša Leptir preminuo je 12. februara u tri sata ujutro. I, dok je gubio dah, kao da je hrabrio svoje najbliže: - Dobro sam, samo jedino ne mogu da igram fudbal... ..."Svako od nas neku svoju priču ima, što u tami tišti a puteve bira. Samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je, tužni , na krilu leptira. svako od nas plaća dah svoje tišine što kroz kožu diše u vatri nemira. Samo kad je mokro, i kad duga sine svako na svom dlanu budi svog leptira." (pesma urezana na nadgrobnoj ploči)


Comments

  1. 05/13,2008 | 00:48

    super je owa prica steta sto nesa nije ziw woleo bi da slusam jos njegowix pesama i puno ti hvala sto si ucinila svima nama uslugu on je bio i iostace u nama ! nesa car!;)ali swakoga sudbina stigne wreme odnosi swe dobro!

  2. 05/18,2008 | 00:44

    Swidja ni se owa prica. Cowek je stwarno bio kralj....steta sto sad nije medju nama da pokaze sta je prawa pesma...

  3. 06/11,2008 | 18:13

    Nesa je bio jedna velicina, i kao umetnik i kao covek. Slava mu. Posto sam kompozitor, prepevacu jednom njegove pesme na engleski da mogu i stranci da vide kakve velicine je imala ova (i ona)posrnula nacija.

  4. 05/25,2010 | 00:05

    Nesa je bio veliki čovek, legenda u svakom pogledu. Neću reći ništa više...

    Neka mu je laka zemlja.

  5. 11/12,2010 | 11:51

    Nesa je bio veliki umetnik,rado slusam njegove pesme...Jako mi je zao sto ga nema.Legenda zivi.

  6. 05/30,2012 | 20:14

    Tužno lepa priča,ako se to tako može nazvati.gledao sam ga jednom i taj koncert će uvek biti u meni.

  7. 02/18,2013 | 22:32

    Opet sam promasila godisnjicu - ovaj put nisam zaboravila vec sam se razbolela.
    Drug moj i dalje zivis u nasim secanjima, na nasim fotografijama u mojim pricama o tebi mladim narastajima....
    Neka ti je vecna slava i hvala - srecna sam sto sam te licno znala

  8. 02/21,2013 | 10:18

    Na masincu u Novom Sadu cesto su svirali leptiri odlazio sam na njihove koncerte znajuci da je dobar provod zagarantovan. Nesa je bio nesto sto se neda opisati jednostavno imao sam tu cast da budem prisutan kada je nesebicno davao sebe slava mu i vecno hvala za to

  9. 10/26,2014 | 21:16

    Znala sam ga.Bili smo prijatelji.Divno bice.Nikada ga necu zaboraviti

  10. 10/26,2014 | 21:16

    Znala sam ga.Bili smo prijatelji.Divno bice.Nikada ga necu zaboraviti

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me