Estradni blog

Zvonko Milenković je ostavio za sobom dvoje dece i muzicku karijeru koja se godinama vezivala pre svega za kultnu srpsku grupu “Rokeri s Moravu” – Boris Bizetić, Zvonko i drugari bili su kolektivno sećanje čitavih generacija. Jer samo su oni umeli tako profesionalno da se blesave, da "pljuju s ljubavlju", da zdravim humorom i sočnim, seljačkim jezikom, ismejavaju nadiranje jevtinog folka i malaksalog roka u našoj muzici. U Beogradu je, posle duge i teške bolesti, na Prvoj hirurškoj klinici umro Zvonko Milenković. Ostavio je za sobom dvoje dece i muzicku karijeru koja se godinama vezivala pre svega za kultnu srpsku grupu “Rokeri s Moravu” – Boris Bizetić, Zvonko Milenković i drugari bili su kolektivno sećanje čitavih generacija. Nijedna televizija, ako je htela gledanost, nije mogla bez "Rokera s Moravu". Jer samo su oni umeli tako profesionalno, muzički ozbiljno, da se blesave, da "pljuju s ljubavlju", da zdravim humorom i sočnim, seljačkim jezikom, ismejavaju nadiranje jevtinog folka i malaksalog roka u našoj muzici. I išlo im je. Bili su gospodari svog žanra, i sami sebi jedina konkurencija. A upravo je Zvonko otpevao većinu pesama “Rokera s Moravu” (koje je napisao Boris Bizetić), glumio je u skečevima koji su snimani za emisiju Bebevizija (TV Politika), kasnije BB Show – koji je doživeo čak 556 epizoda, i učestvovao u mnogim emisijama, “projektima”, spotovima. Najveća onlajn enciklopedija Vikipedija nije propustila da zabeleži kako je “kao mlad pobeđivao je na raznim takmičenjima u pevanju narodne muzike”. Njome se, naravno, i samostalno bavio (objavio je 3 singla i jedan LP). Zvonko je u “Rokerima…” bio od osnivanja, 1977., pa do prekida, 1991. godine. Grupa se ponovo okupila i objavila album Projekat (2007), a Zvonko i Boris su bili jedini članovi. Pojavio se i u filmovima “Tesna koža 2” i “Tesna koža 4”. Sa Borisom Bizetićem se upoznao u vojsci, u Rijeci. Priča kaže ga je otac poslao u Rijeku u vojsku, jer je to bilo najudaljenije mesto od Kukljina (gde je Zvonko rođen 8. maja 1956. godine), kako bi ga razdvojio od devojke u koju je bio zaljubljen. U kasarni na Trsatu, gde je služio u Autojedinici, sreće se sa Borisom (tu je nastala i prva pesma) i tako i počinje i njihovo dugogodišnje prijateljstvo i uspešna saradnja. Po povratku u Kruševac, Zvonko je počeo da radi u Hemijskoj industriji “Župa”, ali je usledio poziv od Borisa Bizetića za snimanje. Zvonko se obratio svom direktoru Miroslavu Miškoviću (koji će kasnije postati jedah od najbogatijih ljudi u ovom delu sveta) sa molbom da ga “pusti na neko vreme”. Mišković je, očigledno, imao sluha, dao mu je odobrenje, kao i mogućnost da se vrati ako ne uspe. Od te 1977. do 1991. godine “Rokeri s Moravu” su objavili devetnaest albuma i pet video-izdanja prodatih u više miliona primeraka. Tu su i padali trofeji: zlatne, dijamantske i platinaste ploče, "Zlatna ptica" (posle prvog miliona prodatih ploča - 1980.), "Zlatni pobednik Beograda", "Oskar popularnosti"... Održali su više od dve hiljade koncerata širom nekadašnje Jugoslavije i pevali od Evrope, preko Amerike, do Australije. I onda je došla 1991. Kad topovi progovore, muze zaćute. Masovno su počeli da nose šajkaču oni koji je do tada nisu nosili. “Rokeri” su okačili instrumente o klin i bavili se nekim drugim poslovima i vizijama. Zvonko je neko vreme bio i na čelu beogradske izdavačke kuće “Jugodisk”, čiji su “Rokeri s Moravu” i bili ekskluzivci. Posle šesnest godina, “Rokeri” – tačnije Boris i Zvonko - su se vratili i 2007. objavili novi album “Projekat”. U pesmama se pojavljuju novi problemi današnjice kao što su SMS, silikoni, iz dvojke u keca i mnogi drugi. “Album se zove "Projekat". A zove se tako da bi sebi omogućili psihoterapiju u ovom kretenskom vremenu. Da bi pokazali kako pesme mogu da budu smislene i duhovite u tekstu, uz originalnu, nekradenu melodiju, i to, baš, u vremenu kada se snima i peva sve i svašta” – bilo je objašnjenje “Rokera”. Na žalost, ispostavilo se da je to i njihov poslednji “projekat” u tom sastavu. Ostaće mnogo hitova i sećanja na najtiražniju srpsku grupu: “Stojadinka ove šiša”, “Turio Ljubiša pivo da se ladi”, “Čorbas pasulj volem”, “Kod Đoku u disko”, “Drma, drma plovak”, “Tango Javorka”… sve do “Proje”, “SMS”-a, “Silikona” na prošlogodišnjoj ploči. Ostale su i pesme koje je Zvonko snimio samostalno (“Jasmina”, “Ne tražite da vam pevam”, “Samo ja znam”, “Svadjamo se, mirimo se”…). Priča o Zvonku i “Rokerima”, posle svega, čini se nedovršenom. Život, na žalost, često ima takve planove… >>> Trista cuda Rokeri s Moravu - Koktel hiteva! Ostace trag... - Jedan od onih koji je rođen na radost drugih, bio je i moj drug iz vojske, prijatelj, saradnik i kum - Zvonko Milenković. Uvak rado viđen u društvu i spreman da u svakom trenutku otpeva set “starih, dobrih” izvornih narodnih pesama (u čemu je bio majstor), Zvonko je uvek bio oran za šalu, po čemu će ga prijatelji i saradnici pamtiti. Meni, koji sam (pre 32 godine) sa njim proveo vojničke dane, a kasnije, estradno obišao čitav svet i bivšu Jugoslaviju, izuzetno je teško da se pomirim sa činjenicom da ga više nema. Srećom, ostali su audio i video-zapisi kao dugovečan trag njegovog udela na našoj muzičkoj sceni - reči su Borisa Bizetića na vest o Zoranovoj smrti. "Projekat" - Dakle, ja sam Zvonko Milenković. Čarapan. Selo Kukljin, kod Kruševac. Sto metara od Moravu. Inače, ekonomski tehničar. Je l' kratko? – predstavio se Zvonko u jednom od poslednjih novinskih razgovora, prošle godine. Razgovar je napravljen u Zvonkovom stanu, negde na kraju Zemuna, nedaleko od Konjičke škole, a “paralelni” sagovornik bio je Boris Bizetić. - Zvonko i ja smo se upoznali pre trideset godina u kasarni, na Trsatu, u Rijeci, gde sam ja bio vođa vojničkog orkestra. Tada mi je Peca gitarista pričao hvalospeve o pevaču iz Autojedinice, i ja mu rekao da ga dovede kod nas. Od tog aprila 1976. do danas smo prijatelji, saradnici i kumovi. A što se mene tiče, i viši sam od njega, a i rođen sam u Beogradu, mada su mi i otac i majka iz Pomoravlja – ispričao je “u cugu” Boris. Razgovor je napravljen u vreme povratka Rokera na muzičku scenu albumom “Projakat”. Zvonko i Boris su verovali u “veliki kam-bek Rokera”, objašnjavajući kako su “Rokeri stanje duha. I treba da se vrate upravo tamo gde su stali”. Nove pomodnosti i kultura, tehnološki napredak i opsesije jesu tema tekstova pesama na poslednjem albumu: „SMS“ (mobilni telefon kao sastavni deo organizma svakog našeg čoveka), „Meraklije“ (oda noćnom životu na splavovima uz obavezne trubače), „Tabloidi“ (o skandalima kao duševnoj hrani), „Iz dvojke u keca“ (kladionice), „Proja“ (protest protiv fast fud ishrane), „Silikoni“ (situacija u beogradskoj Ulici Strahinjića Bana, poznatijoj kao „silikonska dolina“)...