Potresno svedočenje roditelja Sonje Savić

Published on 10/03,2008

Dan posle sahrane glumice Sonje Savić kiša je uporno lila nad Donjom Gorevnicom. Iz kuće njenih roditelja, Mikaine i Milovana, ljudi su ulazili i izlazili sa suzama u očima. Njih dvoje ih dočekuju u skromnom dnevnom boravku i trude se da ostanu pribrani. Oboje su stari. Sonja im je bila sve i njena smrt je nešto najgore što je moglo da im se dogodi, kažu u ispovesti za „Gloriju”. Mikaina je sudija, a Milovan inženjer u penziji. I ruke i glas im podrhtavaju dok primaju saučešće. Svaki put kad izgovori Sonjino ime, Mikaina zaplače i ne može da zaustavi suze. “Plašila se da se nama nešto ne dogodi, a ona je ostavila nas”: Milovan i Mikaina Savić - Došla je kod nas za svoj rođendan. Bila je ovde od 14. do 16. septembra, a onda je otišla u Beograd. Tada smo je videli poslednji put! Bili su joj brat, snaha, njihova deca i Milovanove dve sestre. Išli su na kupusijadu u Mrčajevcima, zabavljali se, smejali, vozili na ringišpilu. Sve je izgledalo normalno. Išla ispred vremena Mikaina se ne seća da je bilo nekog lošeg predosećaja. - Ona se samo žalila da je bole noge i da ne može da stoji. Govorila je kako mora da smrša još tri kilograma. Lepo je izgledala, ali je stalno stremila nekoj idealnoj težini. Godinama je živela na đevreku ili krofni. Nije ni imala novca. Slabo je bila angažovana i mnogo je patila zbog toga. Nisu izbegavali da sa njom popričaju o toj temi! - Ne samo da se žalila meni i ocu, nego je i stalno plakala. Reditelji s kojima je ostvarila dobre uloge godinama je se nisu setili, iako je Sonja dobila “Zlatnu arenu” u Puli, nagradu publike u Veneciji i mnogobrojna domaća priznanja. Još pre završetka studija igrala je u filmu “Leptirov oblak” i teško je podnosila to što joj nisu nudili uloge. Snimila je oko pet kratkometražnih filmova. Sve što je zarađivala ulagala je u to. Ubeđivali smo je da ne troši novac, jer takve stvari nisu komercijalne i na njima ne može da ostvari profit, ali ona mi je govorila: “Mama, ja to jednostavno moram da ovekovečim”. Bila je veoma talentovana, ali i oštra na rečima. Nije pripadala nijednom klanu, niti partiji. Govorila je ono što su drugi mislili, a nisu smeli da kažu. Pomagala je svima kojima je bila potrebna pomoć. Uvek je bila iskrena i nije razmišljala o posledicama. Išla je ispred vremena, ali mi sada više nemamo ništa od toga. Mi smo izgubili sve. Kratka poruka Kada je posle rođendana Sonja otišla u Beograd, čuli su se sa njom telefonom. Sonja se plašila za njih. - Poslednju poruku koju nam je poslala bila je: “Stigla sam u Beograd”. Kasnije nam se javila i telefonom. Dugo smo pričale, bila je dobro raspoložena. Govorila nam je da se čuvamo i idemo kod lekara, jer ona nema nikog osim nas. Mnogo se plašila da se nama nešto ne dogodi. Od čega je Sonja živela? - Godinama smo je mi izdržavali. Slali smo joj novac koliko smo mogli, jer smo oboje već dugo u penziji. Stanovala je u četvoroiposobnom stanu. Mi smo plaćali sve račune, zato što ona jednostavno nije imala od čega da izmiri te obaveze. Radovala se kad je snimila film s Milutinom Petrovićem i kad je prošle godine počela da nastupa s monodramom “Tajna venčane fotografije” Olge Stojanović. Posle premijere u Beogradu komad je izvodila širom Srbije. Sonja je ovom predstavom pokazala kako u malim gradovima i dalje ima svoju publiku. Sale su uvek bile prepune. Đak generacije Sonja je u osnovnoj školi bila đak generacije. Milovan svedoči kakva je bila kao kćerka! - Bila je veoma samostalno dete, i mi smo to poštovali. Rano je počela da ide na snimanja, znao sam da je tamo pušila, ali kod kuće, pred nama, nije. Često sam imao utisak kako je brzo porasla, jer sam, zbog posla, stalno bio na putu. Radio sam kao inženjer u “Progres Investu”. Dolazio sam kući samo na nekoliko dana. Prepakovao bih kofer, a onda ponovo na avion. Nisam morao da brinem, Sonja je radila ono što je volela i bila je veoma uspešna u tome. Ali vremena su se, na našu veliku žalost, drastično promenila. Sonja je počela mnogo da puši. Primetili su da odskače od svoje generacije, ne samo po ocenama nego i po stavovima! - Nije to uopšte bilo teško. I sada, kad je radila monodramu koja je trajala duže od jednog sata, glumila je bez ikakve beleške ili suflera. Osim izvanrednog intelekta, imala je i veliko srce. Volela je svoje kolege. Dok je bila popularna, pomagala je svima kojima je bila potrebna pomoć. Mnogi, sada veoma poznati i priznati ljudi iz sveta filma, nedeljama su spavali i hranili se u našoj kući, jer nisu imali novca. Ali kad je njoj trebalo da se pomogne, nikoga nije bilo, mada su svi znali da je u besparici. Otkada su se preselili u Donju Gorevnicu, nažalost, nisu je često obilazili. - Ona je s vremena na vreme dolazila kod nas. Ponekad bi ostajala pet-šest dana, ali je stalno žurila da se vrati u Beograd. Plašila se da će je neko pozvati da joj ponudi angažman, a ona neće biti tamo. Umela je da bude i veoma tvrdoglava. Sećam se da nije prihvatila ponudu za neke TV serije, govorila je kako neće da radi za Miloševićevu televiziju. Nismo je ubeđivali. Znam i da joj je Dejan Mijač ponudio neku pozorišnu ulogu, ali je i tu ponudu odbila. Nije volela klasična pozorišta, privlačile su je alternativne scene. Na sahrani samo jedna koleginica Od Sonjinih kolega na sahranu joj je došla samo jedna mlada glumica? Ne ljute se oni ni na koga, niti ima gorčine u Milovanovom glasu. - Niko nije došao osim mlade glumice Dare Rančić, kojoj je moja Sonja držala časove. Dok sam bio u Beogradu, javio mi se reditelj jednog filma i rekao mi da sedi u montaži i plače. Sada su nas zvali iz pošte da odemo i podignemo telegrame koji su stigli, jer ih ima toliko da poštar ne može da ih donese. Mnogi su nam saučešće izjavili telefonom i verujem da neke od njih sada grize savest. Zahvaljujući nama imala je od čega da živi, ali ona je patila zbog toga što smo je mi izdržavali, jer je mnogo volela da radi. Bila je veliki profesionalac. Nikada nije zakasnila na snimanje. Ne ustručavaju se da progovore i o tome što su Sonju često dovodili u vezu sa drogom! - Znamo da je uzimala “dijazepam”, i još neke antidepresive, ali morala je, nije joj bilo lako. Cela javnost misli da je bila težak narkoman. I da je konzumirala narkotike, sigurno nije jedina iz te branše, ali samo su našu Sonju razapeli na krst. Mnoge njene kolege su umrle za kafanskim stolom, ali niko nije ni spomenuo da su bili teški alkoholičari. Koliko ja znam, i alkohol je porok. Od čega je ona mogla da se drogira kad je od nas tražila novac da preživi? Zašto je naša kćerka jedina kojoj se i posle smrti zaviruje u privatni život kad su sve druge slavili? Sonjini roditelji svedoče kako nije istina da je stan u kome je živela bio prazan ili u haosu kako je pisano. - Sonja je imala jedan visoki dušek na kome je obožavala da leži i čita, ili gleda televiziju. Imala je radnu sobu gde je montirala svoje filmove na kompjuteru. Živela je skromno, ali ona je bila jednostavna devojka i nije tražila mnogo. Niko nas nije pitao da li nam treba pomoć, gde ćemo i kada da je sahranimo. Ali nama više ništa i ne treba, mi smo izgubili sve što smo imali.

 

 


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me